Kako kvalitetno organizovati slobodno vreme deteta sa autizmom

Teškoća u održavanju pažnje neretka je pojava kod sve dece, a pogotovo dece sa poremećajem iz spektra autizma. Roditeljima deteta sa autizmom poseban je izazov da pronađu aktivnost u kojoj će dete biti mirno i samostalno se zabavljati.

Koliko god posvećivali vremena i pažnje radu i igri sa detetom, neupitno će se dogoditi situacije u kojima ćete biti primorani da posvetite pažnju drugim aktivnostima uz smanjenu kontrolu nad detetovim ponašanjem.

Zbog čega je važno da dete nauči da se igra i zabavlja samo?

Ključna stvar koju je potrebno razviti kod deteta je obraćanje i zadržavanje pažnje.

Dobra vest je da je zadržavanje pažnje veština koja može da se uči i razvija tokom vremena. Međutim, pažnja deteta sa autizmom biva lako ometena — bukom, svetlima, glađu, dosadom…

Zbog toga je igra idealan način da naučite dete sa autizmom da se fokusira, jer dete zadržava pažnju na onome što voli i što mu je zanimljivo.

Kako održati pažnju deteta sa autizmom?

Idealan način da se dete nauči da zadrži pažnju i završi započetu aktivnost jeste kroz tzv. igre i igračke sa “zatvorenim krajem“ (eng. “close-ended games”). Njihova glavna karakteristika je to što poseduju jasan završetak — dete je svesno trenutka kada igri dolazi kraj i tada obično prelazi na sledeću aktivnost.

Pored toga što se dete na ovaj način uči fokusu na određenu (započetu) radnju, prednosti igara sa zatvorenim krajem su:

• Navikavanje deteta da završi započetu aktivnost;
• Stimulacija razmišljanja;
• Vežbanje strpljenja;
• Usmeravanje deteta na strukturisanu i smislenu aktivnost;
• Podsticanje rešavanja zadataka.

Šta sve predstavlja aktivnosti sa zatvorenim krajem?

Ukoliko niste sigurni da li upućujete dete na adekvatnu igru, ono što će vam pomoći u razrešenju dileme jesu odgovori na tri pitanja. Izaberite određenu aktivnost i procenite da li dete zna:

1. Koliko je tu “posla” potrebno da se uradi?
2. Šta je konkretan cilj igre?
3. Čime se zadatak završava, odnosno kada je kraj?

Ukoliko je odgovor na sva tri pitanja DA, reč je o igri sa zatvorenim krajem. Na kraju, ovim pitanjima potrebno je dodati i četvrto — šta se dešava nakon uspešnog završetka igre? Kako bi se željeno (struktuisano i determinisano) ponašanje deteta nastavilo, potrebno je da mu bude lako dostupna i jasna naredna aktivnost (igračka, “problem” za rešavanje i sl).

Neke od najčešćih igara sa zatvorenim krajem su:

• Slagalice i puzle — jednostavna i dragocena igračka koja zahteva od deteta da obraća pažnju — na boje, oblike, rezove i svakim uspešno sklopljenim delom sve više motiviše dete da savlada izazov do kraja;
• “Uradi sam” (npr. sklapanje igračke iz više delova po modelu) — gde dete shvata da je neophodno strpljenje i postupnost kako bi se došlo do željenog rezultata;
• Lavirint — pronalazak izlaza zahteva značajan nivo koncentracije, pažnje, upornosti i posvećenosti;
• Jednostavnija priprema hrane i pića (npr. limunade ili voćne salate) — zahteva fokus na radnju, poboljšava odnos deteta prema hrani i povećava njegov osećaj svrhe i sposobnosti (jer oponaša radnje odraslih);
• Nizanje perli — pored neophodne koncentracije, razvija i motoričke sposobnosti;
• Sortiranje oblika — pomaže detetu da postavi stvari u odnos, razvije osećaj o sličnosti i razlikama i stvori dobru bazu za razumevanje znakova i simbola;
• Igre memorije — zahtevaju visok fokus, razvijaju uočavanje detalja i razlika između sličnih objekata.

Dodatna prednost ovih igračaka je što i sami lako možete da napravite jednu ili više ovih igračaka za dete. Međutim, iako su ovo izuzetno stimulativne igre za dete sa autizmom, nije preporučljivo ni da ga “zatrpavate” mnoštvom igračaka istovremeno, jer time možete da proizvedete kontraefekat. Mnoštvo izbora može da rezultuje ometanjem pažnje i smanji konačni učinak. Neka dete uspešno završi zabavljanje jednom igračkom, pre nego što pređe na sledeću.

Šta su aktivnosti otvorenog kraja i da li ih je potrebno izbegavati?

Nasuprot igara sa očiglednim završetkom, postoje igre otvorenog kraja (eng. “open-ended games”) — nelinearne radnje u kojima ne postoji jasna struktura, pravila, očigledan kraj i jedinstven način završetka. One nisu poželjan vid samostalne zabave za dete sa autizmom zbog toga što ne predstavljaju strukturno-smislenu aktivnost sa jedinstvenim ciljem u kojoj dete samo može dobro da se organizuje.

Ipak, ovo ne znači da su igre otvorenog kraja “zabranjene” i da ih treba izbegavati. Naprotiv, aktivnosti kao što su slikanje, igranje plastelinom, lego kockama, plišanim igračkama, lutkama i sl, podstiču kreativnost, pružaju uvid u bogatstvo izbora i mogućnost zajedništva.

Naglasak je na prisutnosti druge osobe u igri koja je svesna specifičnosti i potreba deteta s autizmom. Ne samo da je ovakav vid zabave poželjan, već se može reći i da predstavlja krajnji cilj rada sa decom sa poremećajem iz spektra autizma. Organizovano odvijanje igre otvorenog kraja na zabavan i prijemčiv način uključuje dete u socijalno kompleksnije aktivnosti, pružajući mu višedimenzionalnost i bogatsvo različitosti izbora.