Kako dete s autizmom naučiti nove veštine bez frustracije?

Proces učenja popraćen frustracijama česta je pojava kod dece s poremećajem iz spektra autizma. Naučite više o metodama učenja te kako povećati samostalnost deteta u izvršavanju svakodnevnih zadataka.

Zamislite da vam orijentacija nije jača strana i da se vozite do odredišta koje vam je nepoznato i nekoliko puta pogrešno skrenete, ali dođete do konačnog cilja — vrlo verojatno ćete sljedeći put krenuti istim vijugavim putem. Razlog nije to što je ta ruta najkraća, već zato što vam je ona poznata.

Isto tako, u radu s decom ne želimo da samo nauče put koji će ih dovesti do cilja, već želimo da nauče najkraći put do tačnog rešenja. Iako je lakše ispraviti dete u trenutku kada griješi, ono može uvek zavisiti od vašeg ispravljanja. Kako bi vaše dete učilo bez frustracija i kasnije obavljalo zadatke samostalno, preporučujemo vam korištenje strategije učenja bez grešaka.

Strategija učenja bez grešaka — učenje bez frustracija

Strategija učenja bez grešaka je način učenja koji sprečava dete da greši dok uči novu veštinu. 

Naime, greške koje dete pravi pri učenju novih stvari mogu rezultirati problemima u ponašanju kao što su tantrumi ili agresija, a frustracija i razočarenje koje uzrokuju greške često rezultiraju sporim učenjem. Većinu veština dete može naučiti korištenjem ove metode učenja, ali za to je potrebno umeće samih roditelja.

• Postavite jasna očekivanja i pružite detetu upute ili modele zadatka koje će obavljati.
• Detetu odmah dajte podršku pri izvođenju zadatka kako ne bi došlo do pogrešnog načina izvedbe.
• Nagradite dete nakon završetka zadatka, ali količina nagrade trebalo bi da se razlikuje zavisno od toga koliki je deo zadatka ispunilo samostalno.

Uzmimo za primer da ste od deteta zatražili da opere svoje ruke.

Ako niste sigurni da će vaše dete uspešno izvršiti taj zadatak, kako biste sprečili grešku, možete uzeti njegove ruke i njima upravljati tokom cele radnje. Pošto je zadatak ispunilo uz vašu potpunu pomoć, neka nagrada bude skromnija. Kroz vežbu i samostalnije izvođenje zadataka, nagradite dete većim pristupom preferiranim predmetima, hranom i aktivnostima.

Vrste podrške

Nabrojane ovim redosledom, vrste podrške čine hijerarhiju od najuključenije do najmanje uključene podrške. Tačnije, podrške koje zahtevaju više vaše fizičke uključenosti prema manje, a to su:

• Fizičko vođenje — upravljajte detetovom rukom tokom cele radnje, vodite ruku do potrebne radnje ili fizički pomičite dete
• Modeliranje — pokažite celu fizičku radnju koju dete treba uraditi
• Pokazni gest — usmerite gestom detetov pogled prema onome što želite da uradi
• Pozicioniranje — postavljanje ispravnog izbora bliže detetu od pogrešnog
• Verbalno — podršku možete dati delimično verbalno ili potpuno verbalno
• Vizualni — vizualno prikažite svaki potrebni korak zadatka

Koliko podrške davati detetu pri izvršenju zadataka?

Prvi korak u određivanju nivoa podrške potrebne vašem detetu je procena koliko dete samostalno može obaviti zadati zadatak. Na primer, pustite dete da samo opere ruke, a zatim odredite koji nivo podrške mu je potreban. Nemojte davati detetu više podrške no što je potrebno, već izaberite manje uključene vrste podrške.

Postoje dve vrste metode pomicanja po hijerarhijskoj lestvici podrške, a to su:

• Najmanje prema najviše podrške — (pomicanje po lestvici prema gore za bolje učenje)

Neke veštine imaju koristi od najmanje moguće količine podrške, a zatim je po potrebi povećavamo. Na primer, kada učite dete da sledi uputstva „da dođe ovde“, verbalno izrazite zadatak, a ako ne dođe koristite uključeniju podršku, npr. gestovnu uz verbalnu ili fizički, otiđite po dete.

• Najviše prema najmanje podrške — (pomicanje po lestvici na dole za povećanje nezavisnosti)

Ovo je situacija kada započinjemo s najviše podrške i smanjujemo je kako dete postaje bolje u izradi zadatka. To se često koristi u učenju samostalnih veština. Primer za to je učenje pranja zubi — možda ćemo početi s upravljanjem detetove ruke, a zatim prema potrebi smanjiti fizičku podršku.

Smanjivanje podrške kako bi dete postalo samostalno

Vrlo je važno da kroz vreme uspete potpuno ukloniti podršku jer je cilj da dete postane samostalno. Staviti podršku i nezavisnost u ravnotežu nije lako. Postupno smanjujte podršku, ali tek kada budete sigurni da će dete ispravno izvršiti zadatak bez vaše pomoći.

Pri fizičkom vođenju možete krenuti s postepenim smanjenjem podrške. Na primer, pred dete je stavljen zadatak da opere ruke.

Učenje će krenuti tako što ćete potpuno upravljati detetovim rukama. U drugoj sesiji dete možete uhvatiti za zglob, u trećoj za podlakticu, zatim za nadlakticu te rame, sve dok dete ne izvrši zadatak samostalno.

Takođe je važno da budete oprezni i dozirate nagrade skladno s tim koliko je dete zahtevalo vaše podrške.